O autovanju

U najboljem slučaju nakon autovanja, moglo bi se dogoditi da vas svi i sve prihvate. Ne, u najboljem slučaju, vi to prihvatite, bez obzira na sve. Ne. Ultimativno najbolji scenario je da živite u svetu gde ne morate misliti o tom delu identiteta kao ičemu manjem od dela vas, a ništa više dodato vašem imenu.

Istina je, zapravo, da život često nije najbolji scenarij, na kraju krajeva, život nije scenarij.

Protočnost života je organska i ima veliki raspon mogućih ishoda za osetljiv i delikatan proces, kao što je proces autovanja. Ishod zavisi od izvora situacija, konteksta u kojem se događaju, porodica, gradova, država, ljudi.

Autovanje vrlo individualno, ili bolje, partikularno.

J: Ja mogu da kažem iz ličnog iskustva, mislim da nemam priču gde sam došla i rekla da sam lezbejka. Ne znam koliko je sredina na to uticala, ta atmosfera gde ti čekaš da neko provali, a taj neko čeka da mu ti kažeš, i na kraju, zadesiš se u začaranom krugu gde niko ništa ne pita i niko ništa ne govori. Tako mi se nameštalo u životu da su ljudi uvek nekako spontano saznavali. Naprosto, dođem na druženje i predstavim svoju devojku, ili, na pitanje zašto izlazim u gej klub odgovorim da mi se sviđaju žene koje izlaze tamo.

Osim što je partikularno, autovanje ima nivoe.

B: Prvo su tu ljudi koji su mi najmanje bitni. Obično ne planiram da se autujem, to dođe kao reakcija na pitanje, je l' ima neki dečko. Ne, ima devojka. Kada mislim o tim situacijama sa ljudima izvan mog bliskog kruga, nemam pritisak, jer mi ne bi bilo mnogo žao da se ne družimo. Bilo mi je ipak bitnije da znaju ljudi koji su mi bliski, jer želim da podelim ako sam srećna ili tužna, ako imam neki problem. U bliskim odnosima, svi mi delimo sve i svašta, pa zašto da ne podelimo tako veliku stvar kao što je ta da imam devojku. Do roditelja, nisam imala negativnih iskustava, a evo, i oni su pronašli način da se nose s tim. Meni je autovanje roditeljima bitno jer želim da dolazim na porodična druženja sa svojom partnerkom i verujem da je to moguće. Svesna sam da je to proces i da traje, ali je moguće.

Mi stalno moramo da se autujemo, no, ponekad nas autuju i drugi.

M: Ja mislim da mene ljudi prihvataju, jer kažu, to je M i to je to. Sad je sve normalno. Najzanimljivije autovanje mi je bilo na fakultetu. Slučajno me drug autovao. A profesor od 65 godina je rekao, pa dobro. Posle me zvao da mu budem saradnica. Smešna je priča kad bih se autovala studentima. Neke studentkinje su pričale o momcima, pa su mene pitale i ja im rekla da me zanimaju devojke. Dosta studenata je prestalo da bude homofobično. Smejali bi se pederima, pa bih onda ja rekla da sam i ja isto. Mislila sam, mladi su, moraju da nauče, a ja samo kažem i pređem preko toga.

Opcija kada nas drugi autuju nije najsrećnije rešenje, jer stvara dodatni stres na mnogo nivoa.

M: Desilo se jednom na slavi da sam se autovao najboljoj drugarici iz srednje škole koja je tad radila u istom lokalu kao i moje 2 sestre. Autovala me je bez da znam, ne samo sestrama nego i drugim ljudima u gradu. Ne znam šta se desilo, ali sestre su prestale da me ispituju o devojkama. Odnos se nije nimalo promenio.

Najčešće pitanje autovanja primenjeno na porodične odnose je pitanje o napretku.

J: To se uvek pita u smislu je li postalo bolje. A to bolje obično traje jako dugo i ne dešava se tako brzo kao što smo mi očekivali, u smislu da te ljudi počnu posmatrati i tretirati kao jednakopravnu u društvu. Evo, meni se desilo nedavno da sam prvi put pozvana na svadbu gde je prijateljica znala da sam lezbejka, da mi je rekla da povedem plus jedan. Pre se to nije događalo, a ljudi su znali da imam devojku. Ova prijateljica me oduševila, ali sam ipak bila u fazonu, čime se mi oduševljavamo, a kao, ne možeš da se ne oduševiš.

M: U mojoj porodici se o tome ne razgovara. Sve razgovore iniciram ja. Mami sam se autovala 7 puta, a kada sam shvatila da to ne radi, počela sam da autujem drugarice sa fudbala. Posle nekog vremena, rekla bih, pa i ja sam isto kao i one. One vole devojke. Tad je shvatila da ipak jesam, čim idem na taj fudbal. Prestala je da me pita za momke, za udaju, za decu, pošto neću rađati, tako ona misli.

B: Moj tata je samo u fazonu da želi da ima unučiće. Prvo je furao priču kako ću ja naći nekog mladića koji će me oboriti s nogu. Posljednjih par puta je komentarisao kako bi bila šteta da nemam decu. Na šta sam ja rekla kako kako bih volela imati decu. On se oduševio, pa mislim da mu je lakše.

Bez obzira na to da li autovanje dođe ranije ili kasnije, da li to bilo najboljim prijateljima, porodici ili nasumično, činjenica je da je to vrlo složen proces i da traje koliko i život LGBTI osobe. U isto vreme, to je jedan od najvažnijih identiteta koju LGBTI osoba nosi. Ostvariti sopstvenu ličnost i biti prihvaćen_a je jedan od osnovnih ljudskih poriva, a celoviti kao organizator, spisateljica, programer ili nešto treće, možemo biti samo ako smo prihvaćeni u celokupnosti.