Za roditelje

Roditeljima, uprkos popularnom verovanju, ne govorimo sve. Zbog generacijskog jaza ili čega već. Koji je to trenutak kada odlučimo da se autujemo roditeljima?

Evo, mogu da kažem ja. Ja sam se autovao roditeljima nakon šest godina razmišljanja o tome kako da to uradim. Nisam uvek mislio na to istim intenzitetom, no, to je nekako pulsiralo u mojoj glavi. Smetalo mi je što je ta tema u razgovorima između mene i mojih bližnjih bila nedostupna ili nepoznata. Nedostupna mi je bila jer je bilo teško autovati se znajući da će to mnogo da utiče i na život mojih roditelja.

Razmišljao sam i o tome. Prvo sam mislio o svim zamišljenim scenarijima koje sam pretpostavljao da moji roditelji imaju za mene. Ti scenariji činili su se dosta limitirani. U mojim očima za njih se moja ljubav činila stranom. A moj svet u kome delim intimu sa dečkom, toliko nerazumljiv. Verovatno su slutili. Video sam to u načinima na koje su pristajali na moje izmišljotine o putovanjima sa društvom. Da li bi ipak roditelji želeli da znaju s kim im dete provodi vreme?

Zatim sam mislio o sledećoj fazi, fazi zabrinutosti jer živimo u društvu punom predrasuda. Razmišljao sam o tome kako svaki roditelj želi da zaštiti svoje dijete, i kako će misliti da je ovo prepreka koja se ne može prevazići ili sa kojom se ne može živeti. I za njih je to neka nova realnost na koju se moraju naviknuti. Posle će i oni morati da se autuju kao moji roditelji.

Posle sam se vratio u najdraže trenutke kada su me roditelji podržali, sa koliko ljubavi i pažnje. Setio sam se koliko smo toga proživeli zajedno i koliko bi mi život bez njih bio nezamisliv. Svakoga dana koliko se smejemo i koliko pomažemo jedni drugima, pa se ponekad i posvađamo. Shvatio sam da mi je veoma bitno da znaju tako bitno stvar o meni i odlučio im reći.

  • Nemojte kritikovati vaše dete jer vam nije reklo ranije. Shvatite da je proces težak i da vam je, uprkos tome, odlučio_la reći.

  • Nemojte ih pitati da li su sigurni u to što vam govore. Pre nego što su vam rekli, sigurno su to promislili mnogo puta i ako nisu sigurni verovatno vam neće reći.

  • Pustite dete da svoj identitet izražava na način na koji to želi, bojom kose, odećom ili šminkom.

  • Ako ih osuđujete zbog toga, nasamo ili pred drugim ljudima, to izaziva neprijatne emocije.

  • Koristite ispravne zamenice za identitet vašeg deteta.

  • Informišite se o tome kroz šta prolazi vaše dete.

  • Potražite druge roditelje koji prolaze kroz isto.

  • Vaše dete nije ništa drugačije, želi isto što i vi želite, prihvatanje, i mogućnost da traži ljubav tamo gde to želi.

  • Prihvatite i cenite svoje dete punim srcem zbog toga što jeste. Deklarišite ga_je kao dobru osobu sa svojim postignućima u životu, a ne po seksualnoj orentaciji ili rodnom identitetu.

  • Budite strpljivi. U redu je da imate sopstveni proces sa novim informacijama, ali nemojte to prebacivati detetu. Deca imaju svoj proces, vi svoj. Nađite se na zajedničkom terenu.